Šta se dešava sa Transaerom? Šta se zapravo dogodilo sa Transaerom?

2024 Autor: Harold Hamphrey | [email protected]. Zadnja izmjena: 2023-12-17 10:09

Šta se dešava sa Transaerom? Ovo pitanje još uvijek ne gubi na važnosti među Rusima koji više vole putovati avionom. I zaista je hitno, budući da je ogroman broj ljudi koristio usluge navedene avio kompanije. Geografija njegovih letova je opsežna: Indija, Egipat, Turska, Tunis i tako dalje, tako dalje, tako dalje. Šta se dešava sa Transaerom, kompanijom koja je bila najveći igrač na domaćem transportnom tržištu? Kompanija je upravljala sa više od 100 aviona, a profit u 2014. bio je basnoslovan - 114 milijardi rubalja. Zašto je "prosperitetni" avio-prevoznik odjednom bankrotirao? Šta se danas dešava sa Transaerom? Pogledajmo pobliže ova pitanja.

Vlasnici kompanije

Transaero avio-prevoznik je osnovan krajem decembra 1990. godine. Njegovi vlasnici bili su sin ministra radio industrije Sovjetskog Saveza Aleksandra Plešakova i šefMeđudržavni komitet za avijaciju Tatyana Anodina.

Do poslednjih dana postojanja avio-kompanije, Aleksandar Plešakov je bio njen izvršni direktor, a njegova supruga Olga Plešakova je bila na čelu odbora direktora komercijalne strukture.

Uzroci kolapsa

Situacija oko onoga što se dešava sa Transaerom može se opisati do banalnosti. Kompanija je doživjela stečaj. Ali finansijski fijasko nikada ne nastaje u vakuumu. Njegov uzrok je kratkovid i iracionalan stil vođenja. Vlasnici avio-prevoznika su toliko izbalansirali nivoe prihoda i rashoda da stručnjaci i dalje pokušavaju da otkriju šta se zaista dogodilo Transaeru.

Početak krize

U međuvremenu, prevoznik je davno imao finansijskih problema. Još u periodu od 2007. do 2009. godine iznos duga je povećan sa 10 na 32 milijarde rubalja.

Istina, do 2014. godine situacija se donekle izjednačila. Želja menadžmenta da uđe na berzu doprinela je destabilizaciji finansijske situacije. Međutim, pokazalo se prilično problematično implementirati ovu ideju u praksi, a stručnjaci su odmah posumnjali da su finansijski izvještaji prijevoznika "neprozirne" prirode. Osim toga, troškovi same kompanije bili su nerazumno visoki. Ali ovo su daleko od svih zamki onoga što se zapravo dogodilo sa Transaerom. Zbunjenost je izazvala hinjeni optimizam vlasnika: kažu, stvari idu odlično. OlgaPlešakova je lično izjavila da Transaeru nije potrebna dodatna sredstva, pa stoga nema potrebe za plasiranjem hartija od vrednosti. Na ovaj ili onaj način, ali revizorske kuće koje su se bavile provjerom finansijske dokumentacije avio-prevoznika potpisivale su izvještaje sa velikom rezervom.

Kriza se pojačava

Do kraja 2014. godine analitičari su već konačno predvidjeli razmjere onoga što se dešavalo sa Transaerom. Njena finansijska situacija je postala teška.

Ukupan iznos duga prema poveriocima dostigao je astronomske cifre - 250 milijardi rubalja, dok su finansijska potraživanja od struktura za dopunu goriva i avioprevoznika iznosila 20 milijardi.

Oko 150 milijardi rubalja je dug po obavezama iz lizinga, štaviše, više od 30 aviona je u vlasništvu kreditnih institucija: VTB, Vnešekonombank, Sberbank. Da, i prije bankarskih struktura, Transaero je imao dužničke obaveze - njihov udio je iznosio oko 80 milijardi. Među kreditorima se pokazalo i nekoliko finansijskih organizacija: Moskovska kreditna banka, Rosselkhozbank, VTB, Sberbank, Alfa-Bank, FC Otkritie Bank, Promsvyazbank, MTS-Bank. Čini se da država treba da se udubi u situaciju, jer vidi šta se dešava sa kompanijom Transaero, i svakako može da pomogne u rešavanju finansijske krize. Međutim, zvaničnici nisu žurili da se mešaju u stvarinajveći učesnik na tržištu vazdušnog saobraćaja. Zašto?

Ljudski faktor

Kao što je već naglašeno, finansijski krah Transaera delo je menadžmenta kompanije, koja je dugi niz godina svim sredstvima pokušavala da poveća prestiž i značaj svog potomstva, predstavljajući ga kao "najboljeg od najboljih".

Međutim, u stvarnosti to nije bilo tako, i često se trebalo trošiti na korištenje PR tehnologija. Uprkos činjenici da je Transaero imao ogroman dug prema poveriocima, vlasnici kompanije nastavili su kampanju pod nazivom "Prodaja karata s popustom". Istovremeno, partneri avio-prevoznika su se na sve načine protivili ispunjavanju svojih obaveza na kredit. Piloti i stjuardese bili su itekako svjesni šta se dešava sa aviokompanijom Transaero, ali je njeno rukovodstvo pokušavalo da izgradi model koji bi bio još jedan argument u prilog činjenici da bi izlazak njenog izdanka sa tržišta doveo do kolapsa cijele industrije.

Izlasci iz krize

Krajem 2014. godine navedeni avio-prevoznik dobija kredit od VTB banke u iznosu od 9 milijardi rubalja pod državnim garancijama. Međutim, zvaničnicima je trebalo dosta vremena da shvate šta se zaista dogodilo sa Transaerom i odlučili su da se više ne mešaju.

Pomoćnik šefa ruskog kabineta ministara Arkadij Dvorkovič rekao je da je vladi veoma teško da shvati kakvi se finansijski potresi dešavaju unutar avio-kompanije, a zbog nedostatka transparentnosti po ovom pitanju, za pružanje materijalne podrškeTransaero je netačna mjera. Ministar ekonomskog razvoja Aleksej Uljukajev podržao je svog kolegu, ističući da nema smisla finansijski podržavati neefikasno upravljanje.

Aeroflot

Ubrzo je došlo do stvarnih pomaka u rješavanju problema. Aeroflot se zainteresovao za kompaniju u stečaju. Ovaj vazduhoplovni gigant je, u praksi, posmatrajući šta se dešava sa letovima Transaera, bio spreman da preuzme kontrolni paket akcija u propalom prevozniku. Aeroflot je ponudio simboličan iznos za hartije od vrednosti - 1 rublju, ali do posla nije došlo. Zašto? Prvo, država više nije intervenisala u situaciju, a drugo, vlasnici akcija nisu mogli da "sakupe" potrebnih 75% plus 1 hartiju od vrednosti u ukupan niz.

I treće, kreditori nisu bili zadovoljni planom restrukturiranja koji je ponudila Sberbanka. Vlada nije imala izbora nego da odluči o finansijskoj nesolventnosti Transaera. Međutim, sam stečaj je morao da ispuni svoje obaveze prema klijentima, ali na račun truda drugih avio-prevoznika.

U kojim uslovima su se putnici našli

Naravno, vijest o bankrotu najveće avio kompanije u zemlji nije bila tajna. Do sada mnogi pokušavaju da shvate šta se dešava sa putnicima Transaera. Zvaničnici ruskog Ministarstva saobraćaja požurili su da uvere turiste da će obaveze koje je preuzela kompanija u stečaju ispuniti i drugi prevoznici, uključujući: Aeroflot, S-7, UTair, Uralairlines, Orenburg Airlines. Međutim, treba imati na umu upozorenje: ako je kupljena karta za let s datumom prije 15. decembra prošle godine, onda će se on održati. Ukoliko je kupljen kasnije od navedenog roka, putniku će biti vraćen njegov trošak. Štaviše, na internet portalu kompanije Transaero možete pronaći detaljna uputstva kako da vratite kartu i dobijete novac. Ako ste ga kupili putem interneta, onda se sve povratne transakcije moraju obaviti i putem weba. Ako je karta kupljena u poslovnicama Transaera, onda morate otići tamo.

Oni koji su ga kupili od turoperatora moraju ga posjetiti. Ako ste uzeli karte na blagajni Transaera, onda ćete ih morati samo tamo odnijeti. Osoblje avio-kompanije je reklo da će novac za kartu biti vraćen u roku od 14 do 30 dana od dana podnošenja zahtjeva.

Šta zaposleni treba da rade?

Oni koji su radili u avio-kompaniji u stečaju našli su se u teškoj situaciji. Pitanje šta se dešava sa zaposlenima Transaera takođe zanima veliki broj ljudi. Danas piloti, stjuardese propalog avioprevoznika ne mogu da se zaposle, nadajući se da će im prije ili kasnije biti isplaćene plate. Neki piloti i dalje uspijevaju da se zaposle u stranim avioprevoznicima, dok stjuardese i dalje imaju finansijskih poteškoća. Aeroflot i nova ujedinjena aviokompanija Rossiya će pomoći da se djelimično riješi ovaj problem.

Zaključak

Kažu stručnjacičak ni tako moćna struktura kao što je Aeroflot nije u stanju da se nosi sa teretom duga koji je Transaero nagomilao. Međutim, neće biti ozbiljnih posljedica društvene prirode. Do sredine decembra prošle godine trebalo je da budu ispunjene gotovo sve obaveze za prevoz tereta u okviru kupljenih karata; neki putnici su dobili novac za njih.

Avioni na bilansu Transaera će postati vlasništvo Aeroflota. Dio imovine će se prodavati putem aukcija. Zajmodavci će sigurno pretrpjeti ogromne gubitke. Stručnjaci kažu da danas svaka avio-kompanija koja ima svoju flotu aviona i želju može letjeti na destinacije koje je ranije opsluživao Transaero.